Finansije i Osiguranje - Srbija

Svetska banka odobrila zajam Srbiji od 36,2 miliona evra

Svetska banka (SB) je odobrila Srbiji zajam od 36,2 miliona evra (44 miliona dolara) za Projekat unapređenja upravljanja nepokretnostima, saopšteno je danas iz te međunarodne finansijske institucije.

Zajam, o kojem je odluku doneo Odbor izvršnih direktora na sinoćnoj sednici, pomoći će Srbiji da napravi tačnu, potpunu i elektronski dostupnu bazu podataka o vlasništvu nad nepokretnostima.

Mada je Srbija u poslednjoj deceniji znatno unapredila sređenost podataka o nepokretnostima, u ovoj oblasti ona još zaostaje za standardima Evropske unije (EU), navodi se u saopštenju.

Potrebne su joj investicije u geodetsku infrastrukturu, a usluge Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), kako ocenjuje SB, treba poboljšati kako bi podaci svima bili dostupni, naročito marginalizovanim grupama.

Podaci koji se nalaze u RGZ, kao što su oni o zemljištu, vlasništvu, zgradama, infrastrukturnoj mreži i razne druge vrste mapa, jesu od ključnog značaja za mnoge usluge koje građanima pružaju državne institucije i zato treba da budu sveobuhvatne i da ljudi do njih lakše dolaze.

Osim toga, RGZ je dobio nova ovlašćenja, poput onih koja se tiču procene vrednosti nepokretnosti i upis zgrada u katastar, ali nije sigurno da ta institucija načinom na koji sada posluje može da osigura te usluge na održiv način.

"Ovaj projekat podržava napore srpske vlade u sprovođenju reformi, pomažući joj da napravi bolje uslove poslovanja i otvaranja novih radnih mesta, kao i njene evropske integracije", kaže šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Toni Verheijen.

Bolja dostupnost informacija o nekretninama će, smatra on, privući investitore, smanjiće troškove koje imaju kad ulažu i znatno će skratiti vreme potrebno za njihova ulaganja.

"Razvoj tržišta nepokretnosti treba da podstakne rad malih i srednjih preduzeća koja nepokretnosti koriste kao obezbeđenje uzimanja kredita", naveo je Verhejien.

Prihod od poreza na nepokretnosti je relativno mali u Srbiji, jer se godišnje od njega prikupi oko 0,6 odsto vrednosti bruto društvenog proizvoda (BDP), dok se u zemljama OECD-a prikupi 1,8 odsto BDP-a.

Srbija, naime, nema tačne i kompletne podatke kako bi se utvrdila osnovica plaćanja poreza, koristi zastarele metode procene vrednosti, a poreske stope su joj i dalje niske.

Prva komponenta ovog projekta baviće se ovim pitanjima. Poboljšaće se sistem naplate poreza kroz razvoj registra prodajnih cena nepokretnosti, razviće se elektronski model koji će procesuirati ove podatke, a sprovešće se i pilot projekat poreskih stopa i naplate poreza u lokalnim zajednicama.

Projekat će pomoći i izradu registra zgrada, unaprediće način procene vrednosti kroz obuku procenjivaća i uvođenje međunarodno priznatih standarda procene. Druga komponenta projekta baviće se dostupnošću podataka elektronskim putem, a treća unapređenjem poslovanja RGZ, precizira se u saopštenju Svetske banke.